SRODNI TEKSTOVI:

NEPRIJATAN MIRIS U NJUJORKU? NIŠTA STRAŠNO, "SAMO" METAN.   Zašto američke vlasti izbegavaju da gradjanima objasne odakle potiče neprijatan miris koji se u poslednje vreme više puta osetio u Njujorku?

"HIPOTEZA HIDRATA" ozbiljno zabrinjava naučnike, jer ako se pokaže da je tačna, Zemlja će početi bukvalno da se kuva već 2012. godine, a živi svet biće drastično redukovan.Da li je neprijatan miris u Njujorku početak globalnog kuvanja?

03.02.2007.

ŠTA DONOSI OTAPANJE LEDA IZ PERMSKOG PERIODA?

Piše: Ivona Živković

Strahovanja naučnika da je Zemlja zapala u fazu globalnog zagrevanja zbog otapanja metana zarobljenog duboko u prastarim ledenim naslagama Arktika (pogledajte tekst "Hipoteza hidrata"), dobijaju sve više naučnih potvrda. Situacija je dosta alarmantna, jer ako je planeta već izgubila moć temperaturnog balansa znači da prelazi u ekstremnu fazu. Koliko dugo će taj proces trajati i na čemu se baziraju strahovanja naučnika?

Nedavno publikovana studija koju je napisalo devet američkih i kanadskih naučnika (Paull, C. K., W. Ussler III, S. R. Dallimore, S. M. Blasco, T. D. Lorenson, H. Melling, B. E. Medioli, F. M. Nixon i F. A. McLaughlin), a objavilo Američko Geofizičko Društvo (American Geophysical Union), donekle potvrđuje ranije iznete hipoteze o oslobađanju metana iz leda u okeanskom ležištu. Podsetimo da kada metan dospe u atmosferu on je zagreva dvadeset puta jače od ugljen-dioksida.

Pomenuta ekipa iznela je zanimljive rezultate istraživanja o topljenju ledenih naslaga iz doba perma i eventualno oslobađanje hidrata metana iz Bofortovog grebena na kanadskom Arktiku.

Evo šta se kaže u uvodu izveštaja koji je u celosti dostupan javnosti.
"Arktički greben je trenutno u fazi dramatičnih termalnih promena prouzrokovanih nastavkom zagrevanja koje je u sprezi sa holocenskim rastom nivoa mora, a što je zbog velikog priliva relativno tople vode uzrokovalo njeno prelivanje preko hladne ledene kore u područiju Bofortovog grebena".

Dalje se kaže da toplotni udar vodom koja ima 10 stepeni Celzijusovih više nego što je optimalna postojeća temperatura, kontunuirano nastavlja da se širi prodirući duboko u zaleđene podvodne sedimente iz perioda perma (od pre 290 do 245 miliona godina) bogate gasnim hidratom. Otapanjem ovog leda može doći do raspadanja hidrata i oslobađanja metana u obliku gasa.

U nastojanju da pronađe izlaz gas pravi ispupčenja u morskom ležištu u obliku malih "brdašaca". Veliki broj "ispupčenja" (pingo-like features) upravo je otkriven u morskom ležištu Bofortovog grebena.
Oni mogu biti direktna posledica razlaganja gasnog hidrata u dubini ledene kore.

PLF (pingo-like features) su "ispupčenja" zbog nadiranja gasa . Kružići u središnjem delu slike označavaju lokacije gde su ova "brdašca" locirana merenjem vibracija u okeanskom ležištu.

"Merenjem podrhtavanja kore iz osam tako uzdignutih "brdašaca" pokazalo se da je metan koncentrisan u svakom od njih. Daljom obradom podataka otkriveno je da su gasni izlivi bogati metanom i da oni izbijaju na vrhovima ovih ispupčenja stvarajujući kipuće mehurove. Mi ovde nudimo scenario kako ova ispupčenja mogu rasti duž obala kao rezultat pritiska udruženog sa raspadanjem gasnog hidrata", kaže se u uvodu Izveštaja.

Gasni hidrat se izdiže is zaleđenih sedimenata i pod pritiskom traži izlaz ka površini.

Poznato je da je okolina Bofortovog grebena veoma bogata gasnim hidratima.
Za vreme pleistocena veći deo ovog grebena je bio u fazi izranjanja i bez leda , ali izložen veoma hladnim temperaturama koje su vremenom formirale debele naslage ledenog pokrivača.

Geotermalni režim se od tada održava u čitavom međuprostoru pokrivenom ledom. Teorijski gledano hidrat metana može ostati stabilan na ledenim dubinama većim od 1500 m. Ali, već pomenuto holocensko podizanje nivoa mora i prelivanje toplom vodom tanji debljinu ovog ledenog pokrivača.

Tako je temperatura vode u periodu formiranja ledene kore u permu bila u proseku -20 stepeni Celzijusovih, a danas nije niža od -1.8. Posledica toga može biti destabilizacija sedimenata koji sadrže hidrat metana.

Rasprostranjenost ledenog pokrivača iz doba perma (permafrost).

Naslage leda iz doba perma ispod zemlje.

Još jedan zanimljiv naučni pristup skrenuo je pažnju u naučnim krugovima.

Naime, još je Milutin Milanković je u svom istraživanju završenom 1941.
godine tvrdio da je taloženje leda u Evropi koincidiralo sa periodima u kojima je solarna energija koja je stizala na područja severne geografske širine tada bila niskog intenziteta zbog varijacija u Zemljinoj orbiti. Džerard Roi studirajući ove Milankovićeve tvrdnje vršio je istraživanja u nameri da hipotezu poboljša i došao do zanimljivog razmišljanja.

On je pokušao da pobije tvrdnju naučnika koji su tražili korelaciju između apsolutne zapremine leda i iznosa primljene energije time što je predložio da se istraživanje više usmeri na proučavanje korelacije između brzine promene ukupne zapremine leda i prijema solarne energije.

Promena gledišta potrebna je zbog toga što su postojeća merenja otkrila obrnut uticaj na brzinu promena ukupne zapremnine leda i letnjeg priliva solarne energije u području severne geografske širine.

Ipak, po mnogim merenjima varijacije u količini ugljen-dioksida u atmosferi izgleda da imaju samo sekundarnu ulogu u globalnom otopljavanju leda, a ne dominantnu kako se do sada verovalo.

Da li dominantna uloga pripada oslobođenom metanu?

Naučnici za sada nemaju još čvrste dokaze.

Život u doba perma. Istraživanja su pokazala da je zahlađenje nastalo veoma brzo. Ove životinje još su imale hranu u želudcu kada su uginule.